1.     UVOD:

 Zаpаdnа Morаvа je rekа u središnjoj Srbiji dugа 308 km. Zаjedno  s Južnom Morаvom čini Veliku Morаvu.

Duzina	308 km
Prosečan tok	120 m³/s
Površina	15 849 km²
Izvor	Golijskа Morаvicа
Ušće	Stаlаć
Države	Srbija
Gradovi	Užice, Požegа, Krаljevo, Trstenik, Kruševаc
Uliva se u	Velika Morаvа (Srbijа)

Zаpаdnа Morаvа nаstаje u polju Tаšti, istočno od Požege od Golijske Morаvice i Đetinje. U ovom polju se u Đetinju s leve strаne ulivа Skrаpež, аli nа mаnje od jednog kilometrа od ušćа Skrаpežа, Đetinjа se sreće sа Golijskom Morаvicom, stvаrаjući Zаpаdnu Morаvu. 

Zbog blizine ušćа Đetinje, Skrаpežа i Golijske Morаvice, neki izvori smаtrаju sve tri reke direktnim krаkovimа Zаpаdne Morаve, аli pošto je Golijskа Morаvicа 23 km dužа, onа se smаtrа glаvnim krаkom. Merenа od izvorа Golijske Morаvice, Zаpаdnа Morаvа je dugаčkа 308 km dok je dužinа sаme Zаpаdne Morаve 208 km. U Zаpаdnu Morаvu se ukupno ulivа 85 pritokа. Rekа je nekаdа bilа dužа (319 km), аli zbog regulаcije tokа,onа je skrаćenа. Zаpаdnа Morаvа imа prosečаn protok od 120 m³/s, аli je odlikuju ekstremnа kolebаnjа, što se odlikuje velikim poplаvаmа. Sliv Zаpаdne Morаve iznosi 15.849 km² (42,3 % celog slivа Velike Morаve), pripаdа Crnomorskom slivu, а sаmа rekа nije plovnа.

Glavni zagađivači Zapadne Morave su:

1.     Divlje deponije                    40%

2.     Industrijske vode                40%

3.     Sanitarne vode                    20%

2. Razrada problema 

Divlje deponije su nelegalna odlagališta otpada koja zauzimaju mali prostor. Mogu se formirati neposredno uz put, u blizini naseljenog mesta, uz korito reke. Osim što imaju vizuelno loš efekat, one ugrožavaju zdravlje ljudi i potencijalni su zagađivači vode, vazduha i zemljišta.

 U materije koje u najvećoj meri zagađuju vazduh,a emituju se sa deponija spadaju: azotni i sumporni oksidi, PAU2, dioksini, furani, prašina i teški metali.

Pored toga emituju se i neprijatni mirisi, koji imaju značajan uticaj na kvalitet života u okolini deponija.

Na obalama Južne, Zapadne i Velike Morave nalazi se više od 1000 divljih deponija.Prema proceni nadležnih ispekcija svako selo u Pomoravlju ima bar jednu divlju deponiju.

Nedaleko od Zapadne Morave

Industrijske vode predstavljaju veliki  problem nasim rekama.Nedovoljan I cesto neadekvatan tretman otpadnih voda dovodi do zagadjenja nasih reka i jezera. Industrijske otpadne vode mnogih industrijskih grana sadrže specifične primese, od koje mnoge imaju visok stepen toksičnosti.

Veliki problem sa industrijskim vodama ima opstina Trstenik, najvise zbog fabrike Prva petoletka kao I opstina Kraljevo sa svojom prehrambenom, industrujom za preradu drveta i metalopreradjivačka industrija.

Fabrike u okviru „Prve petoletke“otpadne vode ispuštaju u rečni  sistem            bez prethodnog tretmana osim TMO-a, koji na ispustima imaju jonoizmenjivače,jer se ova fabrika bavi pretežno zaštitom čelika.

Rezultati hemiskih analiza je pokazala da su otpadne vode sadrze velike kolicine sulfata i cinka.

Najveće zagađivače u opstini Kraljevo su:

„Magnomhrom” doo, „FVK Kraljevo” „Kotlenik promet” doo….’

Sanitarna otpadna voda predstavlja vodovodsku vodu ili prirodnu vodu koja je upotrebljena za kuvanje, pranje ili sanitarne potrebe unutar domaćinstva.

Pored mineralnih I organskih materija koje su vec bile prisutne u vodi čijom je upotrebom ova otpadna voda i  nastala  ona jos sadrži i značajne količine papira, sapuna, otpadaka od hrane kao i velikog broja drugih otpadnjih materija .Najveći deo zagadjivača domaće vode je organskog porekala

i zbog toga je podložan za razvoj mikroorganizama koji se hrane mrtvim orgranskim  materijalom .Zato je ova otpadna voda podložna mikrobiološkoj razgradnji, odnosno truljenju.Otuda ona može imati vrlo neprijatan miris.

Najveci problem predstavljaju seoska domaćinsta koja nisu prikljucena na kanalizacionu mrežu.

3.     Rešenje problema

Rešenja problema divljih deponija uz reke mogu biti na različite načine sprovedena, ali se nikada ne može garantovati da do istog ponovo neće doći, zbog građana koji ne poštuju propise. Najbolje je da svaki grad ima postrojenja za prečišćavanje vode kao sto su mehaničko, biološko i hemijsko ili kombinaciom nekih od ovih postupaka u zavisnosti od mogućnosti i željenog kvaliteta prerađene vode.

3.1.1. Mehaničko prečišćavanje vode

Mehaničkim postpupcima prečišćavanja se zasniva prvenstveno na čišćenju fizičkih nečistoća i delovanju fizičkih sila. Ove metode prečišćavanja sastoje se u uklanjanju mikro i makro čestica iz vode, organskog i neorganskog porekla. U tu svrhu služe rešetke , sita, taloženje, flotacija, filtriranje, hvatači masti i bazeni za izjednačavanje protoka i sastva otpadne vode. U sklopu ovog postrojenja koriste se i uređaji za aeraciju otpadne vode, kojom se posže bolje izdvajanje inertnih čestica, flotacija masti i ulja, unos određene količine kiseonika u vodu kao i desorcija nekih gasova iz vode.

Ovi postupci su osnova predhodne obrade i procesa primarnog prečišćavanja, kao i nekih faza sekundarnog i tercijalnog prečišćavanja otpadnih voda.

3.1.2. Biološko prečišćavanje

Biološki procesi prečišćavanja zasnivaju se na aktivnosti kompleksne mikroflore, koje u toku svog životnog ciklusa usvaja organski i deo neorganskih materija koje čine zagađenje otpadnih voda, koristeći ih za održavanje životnih aktivnosti za stvaranje novih ćelija. Nakon završnog prečišćavanja obavi se, na pogodan način separacija mikroflore i prečišćenje otpadne vode u kojoj zaostaje mala količina organske materije koje je nerazgradiva. Biološkim prečišćavanjem je moguće iz otpadne vode ukloniti najveći deo organskog zagađenja, ali nije moguće potpuno prečistiti. Ovo prečišćavanje se prvenstveno koristi za uklanjanje organskog nečistoća vode. U sistemu prečišćavanja otpadnih voda biološka obrada odvija se kao sekundarno prečišćavanje, a posle mehaničkog, odnosno primarnog prečišćavanja.

3.1.3. Hemijsko prečišćavanje

Hemijskim procesima prečišćavanje nazivamo procese u kojima se prečišćavanje obavlja pomoću određenih hemijskih reakcija ili određenih fizicko-hemijskih fenomena.   Po pravilu to su adetivni procesi:unose se hemikalije u vodu da bi se uklonila zagađenja. To dovodi do povećanja kocentracije rastvorenih materijala u vodi,što je nepovoljno ukoliko se tako prečišćene otpadne vode ponovo koriste.Sem toga hemijski procesi prečišćavanja su obično skupi. Međutim treba istaći da hemijski procesi za uklanjanje pojedinih zagađenja otpadne vode (vrlo čest slučaj sa industriskim otpadnim vodama) obično nemaju alternativu.

3.2. Prevencija problema

Jedno od rešenja za ovaj veliki problem u gradu je oformljavanje dve vrste inspekcija. Prva vrsta inspekcije bi imala ulogu u kontroli same fabrike tj. u redovnim nenajavljenim inspekcijama na nedeljnom ili mesečnom nivou bi kontrolisala rad fabrike i poštovanje propisa za odlaganje i bacanje toksičnog otpada. Ovo kontrolno telo bi takođe i kontrolisalo korišćenje filtera i postrojenja za preradu tečnog otpada.

Druga vrsta inspekcije koja bi takođe bila lokalne samouprave bi imala ulogu kontrolisanja vode tj. kvaliteta vode u samoj reci. Ispitivanja ove inspekcije bi mogli obavljati u posebnoj labaratoriji koja bi se napravila, ili bi se raspisao tender za privatne labaratorije i potpisali ugovor na određeno vreme sa što povoljnijom cenom troškova. Ova vrste kontrole je veoma važna zbog same prevencije daljeg uništavanja flore i faune u reci. Oba kontrolna tela bi koordinirala međusobno zbog kvalitetnije saradnje i bolje kontrole ovih fabrika. Cena formiranja je relativno niska iz razloga jer bi to bila lokalna inspekcija i nebi bilo potrebe za prevelikim putnim troškovima, radna snaga bi bila takodje relativno mala jer za ovakvu vrstu inspekcije nije potrebno zapošljavanje prevelikog broja ljudi.

Da bi posticali poštovanje ovih propisa predlaže se nakon izučavanja izveštaja ovih kontrolnih tela da izborom za najčistiju fabriku dobiju poreske olaksice ili odgovarajuće nagrade za odlično poštovanje ovih propisa.

Cena formiranja i održavanja ovih kontrolnih tela je znatno niža u odnosu na cenu samog čišćenja čitavog rečnog toka i utvrđivanja krivaca. Ako uzmemo sve u obzir mnogo je bolje i jeftinije da se sprečavaju ovakve katastrofe nego da uništavamo zemlju do tačke bez povratka, jer samo zagađenje zemlje utiče i na naše zdravlje a i na zdravlje flore i faune u našoj okolini.

Sa obrzirom da imamo veliki kapacitet istrazivanja predlažemo da se odvoji i odredjeni nivo sredstava za izučavanje kvalitetnijih filtera i isplativijih pogona za preradu otpadne materije.

4.Zaključak

Problem savremenog društva sa otpadnim vodama raste iz dana u dan, sve više i više. Nažalost se nalazimo u takvom dobu kapitalizma gde više nije važno da li obavljamo našu dužnost čuvanja planete kako treba, nego kako da što više zaradimo ne obazirujući se na posledice. Naši gradovi i naša industrija se sve više razvijaju ali naše kanalizacije i naši odvodni kanali se ne menjaju i tu dolazimo do velikog problema. Da bi smo napravili neku veliku razliku mora se uložiti zapravo velika suma novca i dosta truda u potpuno rekonstruisanje ovih kanala. Mora se priznati da čak i sa ovim predlozima da budu ostvareni ne može se ostvariti potpuna promena ali ako nastavimo da se obrazujemo možemo postići mnogo u pripremanju sledecih generacija za predstojeće probleme. U  ovom seminarskom radu smo predstavili neke načine kako možemo uticati na našu okoliku i samim tim i na nas.

Možemo se koristiti primerima iz celog sveta jer su se ovi problemi javljali i ranije i u razvijenijim državama. Ovakvi problemi su širom sveta rešavani uz pomoć različitih kampanja i uz pomoć države.